Potrošek na dan svetoga Vida

Glasoviti božićni objed varaždinskog mesarskog ceha s kraja 17. stoljeća nije tek jedini dokaz iz bogatih arhiva grada Varaždina koji svjedoči da se nekada dobro i obilno jelo. Barem o blagdanima.

 To potvrđuje i izvadak računa iz 1702. godine, na kojem je iskazan „potrošek na dan svetoga Vida“, o kojemu u Varaždinskim novostima 1934. godine piše poznati varaždinski učitelj Lujo Pihler.

Crkveni oci morali su naime, „još od davnih vremena“  gradskom magistratu podnašati crkvene račune za župnu crkvu svetog Nikole te ostalih crkava i kapela „pod patronatom grada Varaždina“.

Tako iz starog računa crkve svetog Vida kojeg „godine 1702. sastaviše crkveni službenici Petar Malečić i Nikola Gjurgijan“.

-Dali smo k perve, večernje za teletinu 47 Den ; item za dve race i tri goluba 22 Den; item za dvoje piščence i slaninu 12 Den; item za 1 teletinu katera je Fratrom dana 28 Den; item 11 pintov vina k južine 44 Den. Dali smo, k obedu za friške ribe 2 Raj 32 Den; Dali smo za suhe ribe 20 D, za rake 21 D, za kruh k obedu i k južine Raj 14 D, za kruh koji je Kapucinom i Franciškanom dan 32 Den – navodi Pihler stavke iz računa „o potrošku na dan svetog Vida“.

Na računu je i „potrošek“ za jajca, putar, gljive i vrganje, pintu octa, za grah, za „šalatu“, za „črešnje i jagode“ i „melju za gibanek, pogače i štruklje“. Na strošek je bilo i 66 pinti vina, ali i medica i pivo, koje se popilo na vidovskom prošćenju 1702. godine.  

Skip to content